Америкин Цхьаьнатоьхна Штаташ


Contributors to Wikimedia projects

Article Images

Америкин Цхьаьнатоьхна Штаташ

Америкин Цхьаьнатоьхна Штаташ, АЦШ[1][2] я (Ӏамерикин Цхьанатоьхна Штаташ) (инг. United States of America) — Къилбаседa Америкин мохк бу, къилбехь Мексикац къилбаседехь Канадац доза а долуш. Ӏамерикин мехкаш малхбалехьа, малхбузехь, Атлантик а кӀорга хӀордац ара болуш болун мохк бу.

Америкин Цхьаьнатоьхна Штаташ
United States of America
Байракх Доккха зорба
Байракх Доккха зорба
Девиз: «In God We Trust» (1956 дуьйна) —
«Делах вай тешна »
«E Pluribus Unum» (лат.; традиционни) —
«Из многих — единое»»
Америкин Цхьаьнатоьхна Штатийн Пачхьалкхан Шатлакхан Илли
Маьрша йаьлла терахьаш 1776 шеран 4 июль (Йоккха Британех)
(къобалйина 1783 шеран 3 сентябрехь)
Официалан мотт америкин ингалсан (де-факто)[1]
Коьрта гӀала Вашингтон
Йаккхий гӀаланаш Нью-Йорк, Лос-Анджелес, Чикаго, Хьюстон, Филадельфи, Финикс, Сан-Антонио, Сан-Диего, Даллас
Урхаллин тайпа Президентан республика
Президент
Вице-президент
Джо Байден
Камала Харрис
Латта
 • Шадерг 9 519 431[2][3] км² (4-гӀа дуьненахь)
 • % хина тӀехле 6,76
Бахархой
 • Мах хадор 320 194 478[4] стаг
ДЧС
 • Шадерг (2013) 16,724 трлн[5] долл. (1-гӀа)
 • ХӀораннан а сина 49 922[6] долл.
АДКИ (2013) 0,937[7] (лакхара; 3-гӀа меттиг)
Ахча АЦШн доллар (USD,код 840)
Интернет-доменаш .us, .mil, .gov
Код ISO US
Код МОК USA
Телефонан код +1
Сахьтан аса −5…−10
Автомобилийн некъаш аьтту агӀора
  1. Де-юре официального языка нет. В некоторых районах южных штатов дополнительно используется испанский (де-факто), Луизианехьфранцузийн, на Гавайях — официально — гавайский: Справочник ЦРУ. Архивйина 2012 шеран 28 июнехь Архивйина 2007-06-12 — Wayback Machine(ингалс.)
  2. United States (инг.). CIA — The World Factbook. ТӀекхочу дата: 2013 шеран 21 апрель. Архивйина 2007-06-12 — Wayback Machine
  3. Без зависимых территорий.
  4. Счетчик населения Соединенных Штатов Америки
  5. Report for selected countries — United States
  6. Report for Selected Countries and Subjects — United States, 2012, per capita
  7. Human Development Report 2013. United Nations Development Programme (2013 шеран 14 март). ТӀекхочу дата: 2013 шеран 14 март.
Викилармин логотип Викиларми чохь медиафайлаш

Викингаш дӀабоьвлча Керла-Дуьненан йисте испанхой кхаьчча.1492 шарахь октябрь баттахь испанхойн экспедици кхечир Сан-Сальвадор аьлла гӀайре тӀе,шайн куьгаллехь Христофор Колумб а волуш. 1507 шарахь лотарингийн географо Мартин Вальдземюллерс Керла-Дуьненан Америка аьлла цӀе тилла сацам бина, флорентийн хӀордталлархочун цӀарах Америго Веспуччи. Эцу хенахь Ӏамерика таллам болабелла. 1513 шарахь испанхойн конкистадорас Хуан Понсе де Леонс дӀабилна гӀайренах Флорида, циггахь 1565 шарахь кхоллаелла дуьххьарлера даиман йолу европейски колони, цара кхоьллана Сент-Огастин аьлла шахьар.1530 шо чекхдолуш Эрнандо де Сотос дӀайилна Миссисипи, кхи дӀа Арканзас хи долче кхаьчча иза.

ХӀара мохк карийнарг Христофор Колумб ву, испанхо а волуш ша къомах. Цунна ша дӀайилнаг ХӀинди йу моьттуш хилла, амма иза бакъ ца хиллера. Европахой хӀорд-кеманахь адамаш далош АЦШ махкахь шай колониш кхолла буьйлабелира, амма индейш шайбоца наханна реза бацара.

Таханалерачу дийнахь АЦШ дуьненчохь уггаре чогӀа пачхьалкх лораш йу.

  • Америкин эскар БагӀдадехь

  • Бостонера чехка цӀерпошт Acela Express

  • Конгрессан гӀишло

  • Вашингтонера полицин машен

  • Къайн цӀа

  • Вашингтонера больница

  • Стадион

  • Вашингтонера килс

 АлабамаАляскаАризонаАрканзасКалифорнияКолорадоКоннектикутДелавэрФлоридаДжорджиГавайиАйдахоИллинойсИндианаАйоваКанзасКентуккиЛуизианаМэнМэрилендМассачусетсМичиганМиннесотаМиссисипиМиссуриМонтанаНебраскаНевадаНью-ГэмпширНью-ДжерсиНью-МексикоНью-Йорк (штат)Къилбаседа КаролинаКъилбаседа ДакотаОгайоОклахомаОрегонПенсильваниРод-АйлендКъилба КаролинаКъилба ДакотаТеннессиТехасЮтаВермонтВиргиниМалхбузн ВиргиниВисконсинВайомингДелавэрМэрилендНью-ГэмпширНью-ДжерсиМассачусетсКоннектикутМалхбузен ВиргиниВермонтРод-Айленд
АЦШн штаташ
Штат
Официалан цӀе
Почтан
код
Йиллина
терахь
Бахархой
(2011)
Майда
ДЧС
ХӀораннан а сина (2005)[3]
Коьрта гӀала
Йокха гӀала
Байракх
1 Айдахо State of Idaho ID 1890 шеран 3 июль 1 584 985 216 632 33012 Бойсе Бойсе  
2 Айова State of Iowa IA 1846 шеран 28 декабрь 3 062 309 145 743 38529 Де-Мойн Де-Мойн  
3 Алабама State of Alabama AL 1819 шеран 14 декабрь 4 802 740 135 765 32866 Монтгомери Бирмингем  
4 Аляска State of Alaska AK 1959 шеран 3 январь 722 718 1 717 854 60079 Джуно Анкоридж  
5 Аризона State of Arizona AZ 1912 шеран 14 февраль 6 482 505 295 254 36327 Финикс Финикс  
6 Арканзас State of Arkansas AR 1836 шеран 15 июнь 2 937 979 137 732 31233 Литл-Рок Литл-Рок  
7 Вайоминг State of Wyoming WY 1890 шеран 10 июль 568 158 253 348 53843 Шайенн Шайенн  
8 Вашингтон State of Washington WA 1889 шеран 11 ноябрь 6 830 038 184 827 42702 Олимпи Сиэтл  
9 Вермонт State of Vermont VT 1791 шеран 4 март 626 431 24 923 37130 Монтпилиер Бёрлингтон  
10 Виргини Commonwealth of Virginia VA 1788 шеран 25 июнь 8 096 604 110 785 46613 Ричмонд Вирджиния-Бич[4]  
11 Висконсин State of Wisconsin WI 1848 шеран 29 май 5 711 767 169 639 39294 Мэдисон Милуоки  
12 Гавайи State of Hawai`i
Moku`a-ina o Hawai`i
HI 1959 шеран 21 август 1 374 810 28 311 42119 Гонолулу Гонолулу  
13 Делавэр State of Delaware DE 1787 шеран 7 декабрь 907 135 6 452 64437 Довер Уилмингтон  
14 Джорджи State of Georgia GA 1788 шеран 2 январь 9 815 210 153 909 40155 Атланта Атланта  
15 Малхбузен Виргини State of West Virginia WV 1863 шеран 20 июнь 1 855 364 62 755 29602 Чарлстон Чарлстон  
16 Иллинойс State of Illinois IL 1818 шеран 3 декабрь 12 869 257 149 998 43886 Спрингфилд Чикаго  
17 Индиана State of Indiana IN 1816 шеран 11 декабрь 6 516 922 94 321 38048 Индианаполис Индианаполис  
18 Калифорни State of California CA 1850 шеран 9 сентябрь 37 691 912 423 970 44846 Сакраменто Лос-Анджелес  
19 Канзас State of Kansas KS 1861 шеран 29 январь 2 871 238 213 096 38419 Топика Уичита  
20 Кентукки Commonwealth of
Kentucky
KY 1792 шеран 1 июнь 4 369 356 104 659 33632 Франкфорт Луисвилл  
21 Колорадо State of Colorado CO 1876 шеран 1 август 5 116 769 269 837 46314 Денвер Денвер  
22 Коннектикут State of Connecticut CT 1788 шеран 9 январь 3 580 709 14 357 55400 Хартфорд Бриджпорт[5]  
23 Луизиана State of Louisiana
État de Louisiane
LA 1812 шеран 30 апрель 4 574 836 135 382 36765 Батон-Руж Керла Орлеан[6]  
24 Массачусетс Commonwealth of Massachusetts MA 1788 шеран 6 февраль 6 587 536 27 336 51344 Бостон Бостон  
25 Миннесота State of Minnesota MN 1858 шеран 11 май 5 344 861 225 181 45451 Сент-Пол Миннеаполис  
26 Миссисипи State of Mississippi MS 1817 шеран 10 декабрь 2 978 512 125 443 27545 Джексон Джексон  
27 Миссури State of Missouri MO 1821 шеран 10 август 6 010 688 180 533 37251 Джефферсон-Сити Канзас-Сити[7]  
28 Мичиган State of Michigan MI 1837 шеран 26 январь 9 876 187 250 493 37338 Лэнсинг Детройт  
29 Монтана State of Montana MT 1889 шеран 8 ноябрь 998 199 381 156 31903 Хелена Биллингс  
30 Мэн State of Maine ME 1820 шеран 15 март 1 328 188 91 646 34105 Огаста Портленд  
31 Мэриленд State of Maryland MD 1788 шеран 28 апрель 5 828 289 32 133 43729 Аннаполис Балтимор[8]  
32 Небраска State of Nebraska NE 1867 шеран 1 март 1 842 641 200 520 39950 Линкольн Омаха  
33 Невада State of Nevada NV 1864 шеран 31 октябрь 2 723 322 286 367 45778 Карсон-Сити Лас-Вегас  
34 Нью-Гэмпшир State of New Hampshire NH 1788 шеран 21 июнь 1 318 194 24 217 42513 Конкорд Манчестер[9]  
35 Нью-Джерси State of New Jersey NJ 1787 шеран 18 декабрь 8 821 155 22 608 49414 Трентон Ньюарк[10]  
36 Нью-Йорк State of New York NY 1788 шеран 26 июль 19 465 197 141 300 50038 Олбани Нью-Йорк  
37 Нью-Мексико State of New Mexico
Estado de Nuevo México
NM 1912 шеран 6 январь 2 082 244 315 194 35949 Санта-Фе Альбукерке  
38 Огайо State of Ohio OH 1803 шеран 1 март 11 544 951 116 096 38594 Колумбус Кливленд[11]  
39 Оклахома State of Oklahoma OK 1907 шеран 16 ноябрь 3 791 508 181 196 33978 Оклахома-сити Оклахома-сити  
40 Орегон State of Oregon OR 1859 шеран 14 февраль 3 871 859 255 026 39920 Сейлем Портленд  
41 Пенсильвани Commonwealth of Pennsylvania PA 1787 шеран 12 декабрь 12 742 886 119 283 39194 Харрисбург Филадельфия  
42 Род-Айленд State of Rhode Island and Providence Plantations RI 1790 шеран 29 май 1 051 302 4 002 40691 Провиденс Провиденс  
43 Къилбаседа Дакота State of North Dakota ND 1889 шеран 2 ноябрь 683 932 183 272 37975 Бисмарк Фарго  
44 Къилбаседа Каролина State of North Carolina NC 1789 шеран 21 ноябрь 9 656 401 139 509 39690 Роли Шарлотт  
45 Теннесси State of Tennessee TN 1796 шеран 1 июнь 6 403 353 109 247 37985 Нэшвилл Мемфис[12]  
46 Техас State of Texas TX 1845 шеран 29 декабрь 25 674 681 696 241 42975 Остин Хьюстон[13]  
47 Флорида State of Florida FL 1845 шеран 3 март 19 057 542 170 304 37889 Таллахасси Джэксонвилл[14]  
48 Къилба Дакота State of South Dakota SD 1889 шеран 2 ноябрь 824 082 199 905 40037 Пирр Су-Фолс  
49 Къилба Каролина State of South Carolina SC 1788 шеран 23 май 4 679 230 82 931 32848 Колумби Колумби[15]  
50 Юта State of Utah UT 1896 шеран 4 январь 2 817 222 219 887 36377 Солт-Лейк-Сити Солт-Лейк-Сити  
Массо 310 973 914 9 830 575
  1. Байден Джо: Европин карта цоьстуьйтур дац
  2. А.Г. Мациев, А.Т Карасаев Русско-чеченский словарь. — Русский язык, 1978. — 728 с.
  3. en:List of U.S. states by GDP per capita (nominal)
  4. 10 округов и 6 городов штата Виргиния образуют наиболее населённую объединённую статистическую область «Вашингтон — Балтимор — Северная Виргиния» (Washington-Baltimore-Northern Virginia Combined Statistical Area).
  5. Наиболее населённой в штате Коннектикут является объединёная статистическая область «Хартфорд — Вест-Хартфорд — Уиллимантик» (Hartford-West Hartford-Willimantic Combined Statistical Area).
  6. По оценке Бюро Переписи США на 1 июля 2005 года Бахархой Нью-Орлеана составляло 464863 человека, а Бахархой Батон-Руж 222064 человека. После урагана «Катрина» Бахархой Нового Орлеана сократилось, а Бахархой Батон-Руж соответственно выросло.
  7. Город Сент-Луис и 8 округов штата Миссури образуют самую населённую в штате объединённую статистическую область «Сент-Луис — Сент-Чарльз — Фармингтон» (St. Louis-St. Charles-Farmington Combined Statistical Area).
  8. Балтимор и 12 округов штата Мэриленд образуют наиболее населённую объединённую в штате Мэриленд статистическую область «Вашингтон — Балтимор — Северная Вирджиния» (Washington-Baltimore-Northern Virginia Combined Statistical Area)
  9. 5 юго-восточных округов штата Нью-Гэмпшир образуют наиболее населённую в штате объединённую статистическую область «Бостон — Ворчестер — Манчестер» (Boston-Worcester-Manchester Combined Statistical Area).
  10. 13 северных округов штата образуют наиболее населённую объединённую статистическую область «Нью-Йорк — Ньюарк — Бриджпорт» (New York-Newark-Bridgeport Combined Statistical Area)
  11. Наиболее населённой в штате Огайо является объединённая статистическая область «Кливленд — Акрон — Элирия» (Cleveland-Akron-Elyria Combined Statistical Area).
  12. Наиболее населённой в штате Теннесси является объединённая статистическая область «Нэшвилл — Мёрфрисборо — Коламбиа» (Nashville-Davidson-Murfreesboro-Columbia Combined Statistical Area).
  13. Наиболее населённой в штате Техас является объединённая статистическая область «Даллас — Форт-Уорт» (Dallas-Fort Worth Combined Statistical Area).
  14. Наиболее населённой в штате Флорида является объединённая статистическая область «Майами — Форт-Лоудердейл — Майами-Бич» (Miami-Fort Lauderdale-Miami Beach Metropolitan Statistical Area).
  15. Наиболее населённой в штате Южная Каролина является объединённая статистическая область «Гринвилл — Спартанбург — Андерсон» (Greenville-Spartanburg-Anderson Combined Statistical Area).