Јоже Плечник

Јоже Плечник (Љубљана, 23. јануар 1872 — Љубљана, 7. јануар 1957) био је словеначки архитекта. Радио је у Бечу, Београду, Прагу и Љубљани. Његов утицај на Љубљану је поређен са утицајем који је архитекта Антони Гауди имао на град Барселону.^[1]

Јоже Плечник
Јоже Плечник 1943.
Лични подаци
Датум рођења	23. јануар 1872.
Место рођења	Љубљана, Аустроугарска
Датум смрти	7. јануар 1957. (84 год.)
Место смрти	Љубљана, ФНР Југославија

Од 1894. до 1897, студирао је код бечког архитекте Ота Вагнера и радио је у Вагнеровој архитекторској фирми до 1900. године. Док је био код Вагнера, Плечник се сродио са бечком сецесијом, познатом по одбацивању декоративних мотива историјске архитектуре у корист нових, органских модова, геометријских и флоралних орнамената.

Од 1900 надаље, Плечник се бавио архитектуром у Бечу, радећи на пројектима попут Куће Лангер (1900) и стамбеног блока Цахерл (1903 - 05). Ове ране пројекте карактеришу рационална организација и планирање, типични за Вагнерове пројекте станова и инфраструктуре, и богато декорисане површине са органским мотивима типичним за сецесију. Плечникова Црква светог Духа (Беч, 1910 - 13) је значајна због свог иновативног коришћења ливеног бетона као конструкције, а уједно и спољне површине. Најрадикалнија је црквена крипта, са витким бетонским стубовима и угластим капителима и базама. Његова Црква Светог Антуна Падованског је архитектонски најзанимљивија римокатоличка црква у Београду и једна од необичнијих и значајнијих сакралних грађевина у међуратном Београду и 20. веку уопште.

На педесетогодишњицу Плечникове смрти, Словенија је прогласила ту годину, то јест 2007. Плечниковом годином. Тада је и католичка Црква започела поступак за Плечниково проглашење свецом. Од тада носи почасни назив „Слуга Божји“.^[1]

• Вила Langer (1901)

• Вила Loos (1901)

• Вила Weidmann (1902)

• Кућа Langer (1902)

• Zacherlhaus (1905)

• Гробница Heinrich Peham von Bojernberg (1906)

• Lacknergasse 98 (1907)

• Вила Graßberger (1908)

• Borromaeus фонтана (1909)

• Црква светог Духа у Бечу (1913)

• Silbergasse 35 (1915)

• Конгресни трг у Љубљани (1928)

• Фонтана у Lány замку (1930)

• Мост у Трнову (1931)

• Црква у Прагу (1932)

• Гробница Антони Швехла (1933)

• Црква Госпе Лурдске у Загребу (1934)

• Гробље Навје (1938)

• Рајска башта (1925)

• Стубови за заставе (1926)

• Платформа (1927)

• Двориште и обелиск (1928)

• Башта (1928)

• Фонтана (1928)

• Степениште (1931)

• Степениште (1932)