Армавир (Русија)
Сарадници пројеката Викимедије
Article Images
Армавир (Русија) (рус. Армавир) град је у Русији у Краснодарском крају, 220 километара југоисточно од Краснодара. Смјештен је на лијевој обали ријеке Кубањ. Армавир је важна жељезничка тачка, кроз коју пролазе пруге Сјеверно-кавкаских жељезница до Туапинског и Ростовског рејона. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 188.897 становника.
| Армавир рус. Армавир | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни федерални округ |
| Покрајина | Краснодарски крај |
| Основан | 1839 |
| Статус града | 1914 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 188.897 |
| — густина | 674,63 ст./km2 |
| Агломерација | 207.300 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 00′ 00″ С; 41° 07′ 00″ И / 45° С; 41.116667° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 190 m |
| Површина | 280 km2 |
Армавир Армавир на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 352900 |
| Позивни број | +7 86137 |
| Регистарска ознака | 23, 93, 193 |
| ОКАТО код | 03405 |
| Веб-сајт | |
| www.armawir.ru | |
.png)
.png)
.svg)
Године 1839. основано је село Јерменски аул, на обали ријеке Кубањ, преко пута руске тврђаве Прочног Окопа. Ту је, по налогу генерала Григорија Христофоровича Заса[1] пресељено око 800 јерменских породица из черкеских села (черкесогаја). Почетком 19. вијека, када је завршена исламизација Адигејаца и у ратним условима на Кавказу, положај Јермена је постао критичан.
Године 1848. насеље је, на иницијативу јерменског свештеника Петроса Паткањана[1] добило име Армавирски аул, у част древне јерменске престонице, Армавира. Године 1875. кроз Армавир је пуштена Владикавкаска жељезничка пруга, да би већ сљедеће године овај аул добио статус села.
Године 1908. започета је градња жељезничке пруге Армавир-Туапински, а 6 година касније, 23. марта 1914, по налогу цара Николаја II, Армавир је добио статус града.
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 188.897 становника, 5.067 (2,61%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 83.651 | 110.994 | 145.384 | 161.539 | 160.983 | 193.964[2] | 188.897 |
У Армавиру постоје млијечна, уљна и месна индустрија. Од машинске и металне индустрије, ту су електромеханички и електротехнички завод, жељезничка индустрија и тешка металургија. У граду још постоје и хемијска и петрохемијска индустрија (Армавирски завод за производњу гумених предмета, АЗРИ), лака индустрија, производња конзерви итд.
У Армавиру се налази 262 историјска и културна споменика, 13 налазишта из раног гвозденог и раног и средњег бронзаног доба[1]. Ту су још и историјски музеј из 1904. године, двије школе за музику и сликарство, четрнаест библиотека, градски дворац културе, осам клубова, два биоскопа и драмско и хумористичко позориште.
- ^ а б в Историја града на званичној страници града (језик: руски)
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.