Милош Шестић

Милош Шестић (Милосавци, код Лакташа, 8. август 1956) бивши је југословенски и српски фудбалер који је играо на позицији нападача. Упамћен је по својој брзини и дриблинзима. Шестић је наступао за Црвену звезду, Олимпијакос и Војводину. Са Црвеном звездом је освојио четири првенства и један куп Југослвије, док је са Војводином био првак државе 1989. године.

Милош Шестић
Милош Шестић, 2017. године
Лични подаци
Пуно име	Милош Шестић
Надимак	Шеле
Датум рођења	8. август 1956. (68 год.)
Место рођења	Милосавци, код Лакташа, НР БиХ, ФНР Југославија
Држављанство	СФРЈ
Висина	1,68 m
Позиција	нападач
Јуниорска каријера
	Јединство Стара Пазова
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1972—1974 1974—1984 1985—1987 1987—1989 1989—1990 1990—1991	Јединство Црвена звезда Олимпијакос Војводина Земун ОФК Београд	? 216 50 74 18 10	(?) (44) (11) (14) (3) (2)
Репрезентативна каријера
1979—1985	Југославија	21	(2)
Награде Фудбал Медитеранске игре 1979. Сплит Југославија

Фудбалску каријеру Шестић је започео 1972. године у Јединству из Старе Пазове, где се задржао две године. Пажњу на себе привукао је као омладинац на првенству југословенских република и покрајина играјући за селекцију Војводине. Вујадин Бошков је одмах након тог турнира био на корак од довођења Шестића у новосадску Војводину, али је тренер Црвене звезде Миљан Миљанић успео да Војводини преотме Шестића.^[1]

За први тим Црвене звезде дебитовао је 24. априла 1974. године, заменивши Јована Аћимовића против Олимпије, у Љубљани. Миљанић је на крају те сезоне постао тренер Реал Мадрида, а Шестићев стил игре се није уклапао у тактику Миљанићевих наследника Милована Ћирића и Гојка Зеца, па није био у првом плану. После сезоне 1977/78, Шестић је био близу одласка из Црвене звезде, али се код новог тренера Бранка Станковића изборио за статус стандардног првотимца. Један од најпознатијих голова Шестић је те сезоне дао у вечитом дербију на Дан републике, када је голман Партизана Петар Борота спустио лопту на земљу, мислећи да је судија досудио прекршај над њим, а Шестић је искористио прилику и лопту шутнуо у гол. Те сезоне у Купу Уефа Шестић је постиогао голове против Вест Бромбич албиона у четвртфиналу и Херте у полуфиналу. Био је стрелац првог гола у финалу Купа УЕФА 1979. против Борусије из Менхенгладбаха.

У дресу Црвене звезде одиграо је 441 утакмицу и постигао 108 голова, освојивши четири титуле првака земље (1977, 1980, 1981, 1984) и један трофеј купа Југославије (1982).^[2] Последњу утакмицу за Црвену звезду је одиграо против Сарајева 9. децембра 1984. године.

У децембру 1984. године, пирејски Олимпијакос поднео је званичан предлог за куповину Шестића, који је прихватила управа Црвене звезде и сам Шестић. Шестић је у Олимпијакосу остао око две године. Није успео да освоји титулу са грчким тимом, али је уписао 50 утакмица и постигао 11 голова.

У фудбалски клуб Војводина дошао је 1987. године и са Војводином је успео за три године, од статуса друголигаша освојити шампионску титулу 1989. године. За Војводину је одиграо 114 утакмица и постигао 32 гола.

Играо је и за ФК Вождовац 1992. године.^[3]

• Милош Шестић на сајту Olympedia.org  
• Милош Шестић на сајту reprezentacija.rs
• Да сам сачекао Кокалиса, где би ми био крај... („Политика”, 1. мај 2020)